Vece ne mirise na rakove i skoljke
mesec je bleda fleka boje cimeta
uzimas cipele za setanje kroz snove
ulica voli ritam tvojih koraka
Vetar se provlaci kroz nepoznate reci
asfalt se miluje sa tvojim stiklama
suvise mekan da bi mogao da spreci
ovo je vece puno tvojih tragova
Ref.
Kad hodas ne zastajkujes
i zemlju ne dodirujes
a mene ne primecujes
i uporno se trudis
da me prodje pozuda
jos drhtim od tvog pogleda
iz nekih starih razloga
ne mogu da se sredim
Nema komentara:
Objavi komentar