Verujem, cenjeni sude, da dobro poznaješ ljude,vi barem imate posla jer ćud je ćud a sud je sud.
Verujem, cenjena glavo, da si i učio pravo,
da svakom sudiš pošteno jer čast je čast a vlast je vlast.
I sve po zakonu, za to sam prvi,
ne bi bilo ove krvi da je bilo sve po zakonu!
Vlast je vlast,
i ja to poštujem, tu su paragrafi pa zagrabi
nek isto je i đavolu i đakonu,
pa nek se zna!
i ja to poštujem, tu su paragrafi pa zagrabi
nek isto je i đavolu i đakonu,
pa nek se zna!
Nek’ su mi gazili njivom, mojom se sladili šljivom,
uvek je lopova bilo jer ćuk je ćuk i vuk je vuk.
Nikada zlotvora dosta, suša mi uništi bostan
i led se prospe pred žetvu, al’ led je led a red je red!
uvek je lopova bilo jer ćuk je ćuk i vuk je vuk.
Nikada zlotvora dosta, suša mi uništi bostan
i led se prospe pred žetvu, al’ led je led a red je red!
I prekardašilo, im’o sam bagremovu šumu
tamo dole prema drumu pa sam čekao.
tamo dole prema drumu pa sam čekao.
Red je red!
Polako komšije! Ne može samo da se uđe,
da se ruši tuđe, lepo sam im rekao.
Polako komšije! Ne može samo da se uđe,
da se ruši tuđe, lepo sam im rekao.
Ne lomite mi bagrenje,
bez njih će me vetrovi oduvati.
Pustite ih, moraju mi čuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati:
ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio,
bosonogu i odbeglu od sna.
bez njih će me vetrovi oduvati.
Pustite ih, moraju mi čuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati:
ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio,
bosonogu i odbeglu od sna.
Ljudi smo, cenjeni sude, pa neka bude šta bude,
žao mi marama crnih, al’ plač je plač a mač je mač.
Ne pitaj šta bi sad bilo kad bi se ponovo zbilo,
ne pitaj da li se kajem, jer jed je jed a red je red!
žao mi marama crnih, al’ plač je plač a mač je mač.
Ne pitaj šta bi sad bilo kad bi se ponovo zbilo,
ne pitaj da li se kajem, jer jed je jed a red je red!
I sve po zakonu, tu su paragrafi pa zagrabi
pošteno i za veru i za neveru.
pošteno i za veru i za neveru.
Red je red!
Sve ja to poštujem jer više bilo bi ubica
nego ptica koje odleću ka severu.
Sve ja to poštujem jer više bilo bi ubica
nego ptica koje odleću ka severu.
Ne lomite mi bagrenje,
bez njih će me vetrovi oduvati.
Pustite ih, moraju mi čuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati:
bez njih će me vetrovi oduvati.
Pustite ih, moraju mi čuvati
jednu tajnu zlatnu kao dukati:
ne lomite mi bagrenje, pod njima sam je ljubio.
O, zar moram da vam ponovim?
Okanite se njih jer sve ću da vas polomim!
